Pariz - Meka modnog sveta (II deo)

Dolazi Prvi svetski rat. Srecom, Pariz biva sacuvan od nemacke invazije, a u periodu izmedu dva rata postaje slavan po svojim kulturnim i umetnickim zajednicama i nocnom �ivotu. Pariz � mesto okupljanja umetnika sa raznih strana citavog sveta. U njemu utoci�te nalazi ruski avangardni kompozitor u egzilu � Igor Stravinski. U Pariz dolaze �panski slikari Pikaso i Dali, americki pisac Hemingvej i mnogi drugi. Ponovo nova energija koja menja svet. Kada je rec o modi, period izmedu dva rata smatra se zlatnim periodom francuske mode. Bio je to svakako period velikih promena i reformi. Automobili zamenjuju kocije, princevi i princeze gube svoje krune, visoka moda dobija nove klijente i to iz glumacke bran�e, bran�e americkih naslednika, supruga i kcerki bogatih industrijalaca. Vrlo brzo nakon Prvog svetskog rata dolazi do radikalne promene u modi. Rada se stil 20-tih i dan danas neprevaziden, ne samo kada je rec o modnom, nego o dizajnu uop�te. Frizure nisu vi�e pompezne. Kosa se sece, a suknje skracuju. Korseti se odbacuju, a �ene pocinju da se oblace kao mu�karci. Decacki izgled (garconne look) postaje popularan medu mladim �enama.

Coco Chanel, najva�nija modna licnost toga vremena, poma�e popularizaciji kratke kose, male crne haljine, �erseja, kao i unapredenju statusa �trika i nakita. Jeanne Lanvin sa svojim ocaravajucim vezom, mudrom upotrebom ukrasa i dekoracijom u svetlim i cistim bojama cveca; Jean Patou nikada mainstream, uvek originalan u svojoj karakteristicnoj promi�ljenoj jednostavnosti sa kubistickim motivima; Elsa Schiaparelli, ciji su bliski prijatelji bili Christian Berard, Jean Cocteau i Salvador Dali, vrlo brzo je prozvana jednim od retkih inovatora (nadrealizam i dadaizam osnova su njenim radovima); Madeleine Vionnet, kraljica bijea, kreirala je svoje besmrtne haljine inspirisana antickim grckim statuama; prizvodac luksuznih stvari, Herm�s poceo je da prodaje svilene �tampane marame kvadratnog oblika, popularizovao cipzar i mnoge druge prakticne inovacije.

Model Coco Chanel Lanvin

Ovaj ritam nastavlja se do 1940. kada Pariz pada pod nemacku okupaciju pod kojom ostaje sve do oslobadanja 1944. Srecom, centralni deo grada ostaje manje vi�e neuni�ten i to, s jedne strane zbog toga �to u tom delu nije bilo strate�kih meta za bombardovanje, a sa druge strane zbog toga �to je nemacki general Von Choltitz odbio da izvr�i Hitlerovo naredenje da se sve znamenitosti Pariza uni�te pre povlacenja. Mnoge modne kuce u Parizu zatvorile su se za vreme okupacije, ukljucujuci i kuce Vionnet i Chanel. Drugi svetski rat doneo je radikalne promene u modnoj industriji. Nakon rata reputacija Pariza kao svetskog modnog centra pocinje da se ru�i pred naletom masovne modne proizvodnje koja postaje sve popularnija. Suocena sa fabrickom modnom proizvodnjom, pariska visoka moda poku�ava da se odbrani, ali uz vrlo malo uspeha. Novi mladalacki stil roden 50-tih zauvek je promenio lice mode. U upotrebu su u�li i sinteticki materijali, a tradicionalni rascep zapadnog dru�tva izmedu visoke i radnicke klase postao je neopravdan i neprihvatljiv. Evropa je bila spremna da prihvati i da se prilagodi novodolazecem americkom stilu svakodnevnog oblacenja. Medutim, Christian Dior u februaru 1947. prikazuje svoju prvu kolekciju. Kolekcija se sastojala od usko strukiranih haljina, lepo upakovanih grudi i �irokih sukanja slicnih stilu iz perioda Belle �poque. Ekstravagantno kori�cenje materijala, �enstvenost i elegancija odjeknule su glasno medu posleratnom klijentelom i obezbedile Dioru meteorski uspeh. Urednik americkog modnog casopisa Harper's Bazaar proglasio je Diorovu kolekciju novom modom. �ene �irom sveta ponovo su pocele da upiru pogled u modu iz Pariza. Najuspe�niji kreatori toga vremena postaju, uz Diora, Cristobal Balenciaga, Hubert de Givenchy i Pierre Balmain.

Elsa Schiaparelli, haljina iz 1937. Elsa Schiaparelli, outfit iz 1949.

Do 60-tih godina 20. veka Pariz je ostao na poziciji svetskog modnog centra, kada ovu titulu polako preuzima London. Dolazi ponovo do radikalnih promena u modi uop�te. Mlade �ene 60-tih prihvataju detinjasti stil odevanja. Pojavljuje se prva mini-suknja (Courr�ges) i tako dalje. Pariz takode ima udeo u ovim promenama. Pierre Cardin, Andr� Courr�ges, Paco Rabanne, Yves Saint Laurent i Emanuel Ungaro svojim kreacijama menjaju tokove i ostavljaju neizbrisiv trag u modi. Pariz nastavlja da bude centar kreativne snage.70-te su same po sebi sasvim druga prica. Mo�emo reci da su Kenzo Takada (Japanac) i Sonia Rykiel najuticajniji francuski kreatori toga vremena. Kenzo inspiraciju pronalazi u citavom svetu, me�ajuci zapadne i istocne narodne uticaje instinktivno shvatajuci �elje mladih. Sonya Rykiel, kraljica �trika, osvojila je americko tr�i�te i za njih postala kreatorka koja je pobedila Chanel.

Christian Dior pokazuje novu du�inu suknje A/W 1953/54

Christian Dior komplet oko 1955.

Hubert de Givenchy

Ve�tacki materijali likra i viskoza dobijaju svoju �iroku primenu, a popularni zapadni modni stil biva prihvacen �irom sveta. Ponovo su dva francuska modna kreatora upravo ti koji najbolje defini�u modu 80-tih: Thierry Mugler i Azzedine Alaia. Mugler kreira pod jakim uticajem retro glamura Holivuda i futurizma, stvarajuci zaobljene siluete o�trih ramena, dok Alaia postaje kralj pripijenosti. I jedan i drugi umnogome doprinose konacnom izgledu �enske siluete toga vremena.

Do 90-tih godina 20. veka Pariz postaje ''place to be'' za sve nove i stare modne kuce i kreatore: Valentino (Italijan, postavlja svoju modnu kucu u Parizu), Karl Lagerfeld (Nemac u Parizu). I to se nastavlja do dan danas.
Ne treba zaboraviti cinjenicu da je uspe�na modna industrija znacajan faktor u ekonomiji jedne zemlje s obzirom na profit koji ona datoj zemlji donosi i da su Francuska, Italija, Velika Britanija, Belgija itd. dr�ave koje imaju razvijenu svest o tome. Treba imati u vidu i to da dizajn ne mo�e postojati bez razvijene privrede, bez razvijene industrije. Dizajn je nadogradnja. On je ��lag na torti�. Prvo razvijene privreda i industrija, pa tek onda dizajn (logika: kome treba dizajn pegle, kada nema fabrike koja ce je proizvesti?!).Otuda jasno proizilazi da su Belgrade (ovaj-onaj) Fashion Week i Belgrade Design Week apsolutno besmisleni.Imid� grada u kojem sve pocinje doveo je mnoge kreativne ljude na ideju da je upravo Pariz grad u kojem treba pokazati �ta zna�. 4 ready-to-wear nedelje mode (dve za �ensku i dve za mu�ku modu) i nedelje visoke mode okupljaju svake godine u Parizu modne kreatore, kupce, manekene, fotografe, urednike casopisa, novinare, stiliste, �minkere i frizere iz citavog sveta. I, bez obzira na to �to sve vi�e gradova organizuje kojekakve lokalne nedelje mode, Pariz sa svojom nedeljom mode i dalje ostaje na prvom mestu kao grad u kojem je va�no pokazati se i biti zapa�en. Iako ce vam odneti mnogo novca, �ansa da vam donese jo� vi�e vodice vas da uporno poku�avate.

Yves Saint Laurent