Jedan od najvecih modnih kreatora XX veka, Yves Saint Laurent, preminuo je u nedelju 1. juna u svojoj 71. godini objavila je Fondacija YSL.
Njegov uticaj i znacajna na zvezdanom modnom nebu ostavio je dubok i neizbrisiv trag u svetu mode i luskuza. Brend YSL ostace zauvek stimbol univerzalnog stila, inovativnosti i mo�da ponajvi�e, stvaralacke hrabrosti...
Kraj njegove modne vladavine desio se 2002. godine, kada je njegova modna kuca formalno zatvorena. Formalno abdicirajuci u korist imperije GUCCI koja je kupila brend, ostvario je ideju da svi proizvodi YSL, nastave da predstavljaju sinonim za stil i trend...
Njegov �ivot u modnom svetu zapoceo je veoma rano. Genijalnost koju je ispoljio, prakticno odmah po�to se zainteresovao za modu, ucinila je da vec sa 17 godina, do�av�i u Pariz iz Al�ira - rodjen je u Oranu - postane desna ruka tvorcu novog modnog poratnog poretka Christianu Dioru.
Posle samo tri godine rada za CD, umire veliki maestro, i estetiku i stil brenda Christian Dior, "nasleduje" upravo mladi dizajner. Na�av�i se u veoma te�koj ulozi da nadma�i "nenadma�nog" i ucini skoro nemoguce, posle samo 12 meseci pojavljuje se sa kolekcijom koju potpisuje za Christian Dior. Poput svog ucitelja odlucuje da napravi radikalne izmene i da vec izgradenu siluetu posleratne �ene nagla�ene linije struka i bogatih nabora na suknjama i haljinama potpuno izbri�e sa modne scene. Iduci ispred svog vremena trasirao je put novoj emancipovanoj, modernoj �eni, �eljne slobode i dinamike savremenog �ivota. Hrabrim "presecanjem" sa tradicionalnom formom, predstavlja svoju kolekciju "Trapeze" i trijumfalno se penje na upra�njeni modni tron.
Modni svet, koji se vec i uljuljkao u ulogu siroceta velikog Diora, u ekstazi glorifikuje mladog srame�ljivog kreatora sa naocarima. Nedugo zatim , kada do�ivljava nervni slom zbog poziva za odlu�enje vojnog roka, francuska kuca, zarad svog imid�a ali i recidiva old fashion stila u odnosu prema skandalima, vrlo brzo zamenjuje princa naslednika sa dizejnerom Marc Boganom. Razocaran i duboko povreden, princ bez krune, povlaci se na godinu dana i vida rane otvoriv�i svoj prvi butik u 14. arondismanu, nedaleko od �anzelizea. Od tada datira i emotivno poslovna veza sa Pijerom Ber�eom koji ce do samog kraja koordinisati i sporovoditi sve zamisli koje genije YSL bude kreirao i stvarao...
Njegova prirodana boja i kreativni beg bila je crna. Crna su i tri inicijala (YSL) koja po svetu predstavljaju snagu i moc brenda, crn je i smoking koji je zauvek ostao omiljena "uniforma" francuskom dizajneru koji je sa podjednakom lakocom oblacio u njega i mu�karce i �ene... Ipak u trenucima stvaranja njegova paleta je �iva i vatrena ba� kao �to su i njegove, sada vec istorijske kolekcije, inspirisane delima Mondriana, Pikasa, Matisa, Van Goga kao i dalekim putovanjima, bogatstvom nasleda mnogih naroda i kultura koje je tamo otkrivao....
Trag koji je tokom svog rada i delovanja u svetu mode ostavio Yves Saint Laurent nije se samo zavr�avao na trendi kolekcijama i asesoarima... Jedan je od prvih dizajnera mode koji se bavio i sociolo�kom kritikom dru�tva, upravo kroz svoj rad. U vreme kada je on to pocinjao, mnoge nama danas bliske stvari i nacini nisu bili niti poznati niti prihvaceni. Godinama je zbog toga brend YSL sticao i "branio" titulu logoa kome skandali i provokacija nisu bili strani... Kolekcijom "40 -te" za koju je inspiraciju na�ao upravo u mracnim godinama rata, izazvao je buru reagovanja na "smelost" kojom se upustio u koketiranje sa jednim tako nesrecnim i tu�nim periodom za svet. Sa druge strane dobija podr�ku u velikom broju poklonika koji velicaju njegov rad.
Kampanja za njegov parfem YSL "Homme", kada se 1971. za potrebe iste, slikao nag, bila je �amar, uljuljkanom kvazikonzervativnom dru�tvu i vrednostima koje je savremeni nacin �ivota prevazilazio i cinio paradoksalnim... Ova kampanja u�la je u anale svetskih promotivnih aktivnosti i postigla fantastican uspeh. �est godina kasnije (1977) opet je iziritirao javnost svojim parfemom koji je nazvao "OPIUM". Komentari na ime su bili lo�i i kriticki, ali uspeh parfema trijumfalan, sve do dana�njih dana...
Veoma mnogo YSL, saradivao je sa najvecim umetnicima 20. veka. U mnogima je pronalazio prijatelje sa kojima je razmenjivao ideje i nacine za svoj umetnicki izra�aj. Oni sa kojima je najdu�e saradivao i dru�io se bili su Margerit Dira, �ana Koktoa. Ipak, stvar koja je obele�ila citavo njegovo bice je parabola da je YSL bio izuzetno nesrecan covek koji ni kroz umetnost nije uspeo da sebe "ocisti" od unutra�njih demona koje je nosio do poslednjeg dana. Samo cin kreacije i veza sa Ber�eom predstavljali su za njega lepu stranu �ivota. Sve ostalo bilo je sivo i turobno..
Pravi opis njega napisao je upravo njegov emotivni i poslovni oslonac Ber�e, u sledecih nekoliko reci: Iv se na maestralan nacin upisao u knjigu francuskih genija i to na jednoj od najznacajnih i najlep�ih stranica. To bi trebalo da ga ucini, neosporno srecnim. Ali ako bi to prihvatili na taj nacin , onda svakako ignori�emo da kreacija uvek slavi "vencanje" talenta i patnje...
Umoran i bolestan, Iv se 2002. godine povukao. Snimci njegovog poslednjeg pojavljivanja ostace upamceni kao trenuci kada se iza njegovih cuvenih crnih kockactih naocara nadvio veo tuge i duboke patnje za onim �to ostavlja... Tada je rekao: Upoznao sam strah i u�asnu samocu, i one la�ne prijatelje koje zovu sedativi i opijati. Bio zarobljen u depresiji i sanatorijumima...
Ovom recenicom samo se potvrdilo da je u svoj svojoj genijalnosti bio usamljenik koji je duboko patio za necim jo� vecim i znacajnijim. Za slobodom koju mu njegov brend posle nekog vremena nije dozvoljavao i za usponima koje je posle mnogih padova te�ko osvajao.
Njegov �ivot u modnom svetu zapoceo je veoma rano. Genijalnost koju je ispoljio, prakticno odmah po�to se zainteresovao za modu, ucinila je da vec sa 17 godina, do�av�i u Pariz iz Al�ira - rodjen je u Oranu - postane desna ruka tvorcu novog modnog poratnog poretka Christianu Dioru.
Posle samo tri godine rada za CD, umire veliki maestro, i estetiku i stil brenda Christian Dior, "nasleduje" upravo mladi dizajner. Na�av�i se u veoma te�koj ulozi da nadma�i "nenadma�nog" i ucini skoro nemoguce, posle samo 12 meseci pojavljuje se sa kolekcijom koju potpisuje za Christian Dior. Poput svog ucitelja odlucuje da napravi radikalne izmene i da vec izgradenu siluetu posleratne �ene nagla�ene linije struka i bogatih nabora na suknjama i haljinama potpuno izbri�e sa modne scene. Iduci ispred svog vremena trasirao je put novoj emancipovanoj, modernoj �eni, �eljne slobode i dinamike savremenog �ivota. Hrabrim "presecanjem" sa tradicionalnom formom, predstavlja svoju kolekciju "Trapeze" i trijumfalno se penje na upra�njeni modni tron.
Modni svet, koji se vec i uljuljkao u ulogu siroceta velikog Diora, u ekstazi glorifikuje mladog srame�ljivog kreatora sa naocarima. Nedugo zatim , kada do�ivljava nervni slom zbog poziva za odlu�enje vojnog roka, francuska kuca, zarad svog imid�a ali i recidiva old fashion stila u odnosu prema skandalima, vrlo brzo zamenjuje princa naslednika sa dizejnerom Marc Boganom. Razocaran i duboko povreden, princ bez krune, povlaci se na godinu dana i vida rane otvoriv�i svoj prvi butik u 14. arondismanu, nedaleko od �anzelizea. Od tada datira i emotivno poslovna veza sa Pijerom Ber�eom koji ce do samog kraja koordinisati i sporovoditi sve zamisli koje genije YSL bude kreirao i stvarao...
Njegova prirodana boja i kreativni beg bila je crna. Crna su i tri inicijala (YSL) koja po svetu predstavljaju snagu i moc brenda, crn je i smoking koji je zauvek ostao omiljena "uniforma" francuskom dizajneru koji je sa podjednakom lakocom oblacio u njega i mu�karce i �ene... Ipak u trenucima stvaranja njegova paleta je �iva i vatrena ba� kao �to su i njegove, sada vec istorijske kolekcije, inspirisane delima Mondriana, Pikasa, Matisa, Van Goga kao i dalekim putovanjima, bogatstvom nasleda mnogih naroda i kultura koje je tamo otkrivao....
Trag koji je tokom svog rada i delovanja u svetu mode ostavio Yves Saint Laurent nije se samo zavr�avao na trendi kolekcijama i asesoarima... Jedan je od prvih dizajnera mode koji se bavio i sociolo�kom kritikom dru�tva, upravo kroz svoj rad. U vreme kada je on to pocinjao, mnoge nama danas bliske stvari i nacini nisu bili niti poznati niti prihvaceni. Godinama je zbog toga brend YSL sticao i "branio" titulu logoa kome skandali i provokacija nisu bili strani... Kolekcijom "40 -te" za koju je inspiraciju na�ao upravo u mracnim godinama rata, izazvao je buru reagovanja na "smelost" kojom se upustio u koketiranje sa jednim tako nesrecnim i tu�nim periodom za svet. Sa druge strane dobija podr�ku u velikom broju poklonika koji velicaju njegov rad.
Kampanja za njegov parfem YSL "Homme", kada se 1971. za potrebe iste, slikao nag, bila je �amar, uljuljkanom kvazikonzervativnom dru�tvu i vrednostima koje je savremeni nacin �ivota prevazilazio i cinio paradoksalnim... Ova kampanja u�la je u anale svetskih promotivnih aktivnosti i postigla fantastican uspeh. �est godina kasnije (1977) opet je iziritirao javnost svojim parfemom koji je nazvao "OPIUM". Komentari na ime su bili lo�i i kriticki, ali uspeh parfema trijumfalan, sve do dana�njih dana...
Veoma mnogo YSL, saradivao je sa najvecim umetnicima 20. veka. U mnogima je pronalazio prijatelje sa kojima je razmenjivao ideje i nacine za svoj umetnicki izra�aj. Oni sa kojima je najdu�e saradivao i dru�io se bili su Margerit Dira, �ana Koktoa. Ipak, stvar koja je obele�ila citavo njegovo bice je parabola da je YSL bio izuzetno nesrecan covek koji ni kroz umetnost nije uspeo da sebe "ocisti" od unutra�njih demona koje je nosio do poslednjeg dana. Samo cin kreacije i veza sa Ber�eom predstavljali su za njega lepu stranu �ivota. Sve ostalo bilo je sivo i turobno..
Pravi opis njega napisao je upravo njegov emotivni i poslovni oslonac Ber�e, u sledecih nekoliko reci: Iv se na maestralan nacin upisao u knjigu francuskih genija i to na jednoj od najznacajnih i najlep�ih stranica. To bi trebalo da ga ucini, neosporno srecnim. Ali ako bi to prihvatili na taj nacin , onda svakako ignori�emo da kreacija uvek slavi "vencanje" talenta i patnje...
Umoran i bolestan, Iv se 2002. godine povukao. Snimci njegovog poslednjeg pojavljivanja ostace upamceni kao trenuci kada se iza njegovih cuvenih crnih kockactih naocara nadvio veo tuge i duboke patnje za onim �to ostavlja... Tada je rekao: Upoznao sam strah i u�asnu samocu, i one la�ne prijatelje koje zovu sedativi i opijati. Bio zarobljen u depresiji i sanatorijumima...
Ovom recenicom samo se potvrdilo da je u svoj svojoj genijalnosti bio usamljenik koji je duboko patio za necim jo� vecim i znacajnijim. Za slobodom koju mu njegov brend posle nekog vremena nije dozvoljavao i za usponima koje je posle mnogih padova te�ko osvajao.
Tekst preuzet sa Posh Magazina
No comments:
Post a Comment