Istorija ljudske civilizacije pamti i svedoci o raznim vrstama ukra�avanja ljudskog tela, kako putem iscrtavanja nalik dana�njem tetoviranju, tako i putem nakita koji je od pamtiveka bio sastavni deo statusnog obele�ja. Vladari su kroz istoriju imali svoju vrstu nakita, crkveni stale� isticao je religioznu simboliku nakitom od zlata, a ni�i stale�i su uglavnom nosili nakit koji je jasno odredivao njihov dru�tveni status. Nakit je oduvek pretstavljao simbol i obebele�je, bilo moci, religijskog opredelenja, statusa i polo�aja u dru�tvu, etnicke pripadnosti, a tek u novijoj istoriji preuzeo je ulogu glavnog i nezaobilaznog modnog detalja. Posmatrano sa psiholo�kog stanovi�ta, mo�e se zakljuciti da je u ljudskoj prirodi potreba da se telo ukrasi i na taj nacin izrazi, opredeli i poka�e i konacno izade iz okvira zatvorenosti. On je jezik koji govori sam za sebe, jasno odredujuci onog koji ga nosi, bilo da su u pitanju vladari, savremeni ili posmatrani kroz istoriju, bilo da su u pitanju javne licnosti, umetnici ili tvorci dana�nje mode. Menjao je svoje oblike, dizajn ili kvalitet, ali namena mu je uvek ostajala ista - na �to eksplicitniji nacin izraziti i definisati osobu koja ga nosi.
Savremeni kreatori koji su nakit svrstali iskljucivo u modne trendove i sastavni deo svakodnevne garderobe, pojacavaju njegovu eksplicitnost kreirajuci upravo nakit namenjen pojedincima koji znaju da ga ponesu. Tako imamo specijalno kreiran nakit za odredenog glumca ili muzicku zvezdu. Danas se zna da ne mo�e svaka osoba ni da nosi svaku vrstu nakita, vec da je on sastavni deo licnosti i da kao takav najbolje dolazi do izra�aja. Jedna pank zvezda poput Bili Ajdola svakako na sebi ima ukrase koji izra�avaju i vrstu muzike i njegov �ivot i popularnost. Isto je i sa hevi-metal grupama, rokerima, manekenkama, �enama, mu�karcima. Nakit je univerzalno sredstvo koje ima tu sposobnost da predstavi na nacin koji se od njega tra�i. Mo�emo li zamisliti jednu glamuroznu Merlin Monro kakvu je svi pamtimo, da na sebi ima plasticne perle i jeftine mihdu�e, ili princezu Grejs Keli da na svom vratu ima bilo �ta drugo osim dijamantke ogrlice. Nedopustiva zamisao kao sneg u pustinji. One su sastavni deo nakita koje su nosile i nije daleko od istine da covek ono �to nosi u sebi, nosi i na sebi.
Nakit bilo koje vrste svakako mo�emo tretirati kao fenomen na vi�e nivoa, od dru�tvenog do modnog i njegova uloga u svim civilizacijama nije bila ni malo zanemarljiva. On je uvek pratio istorijske tokove i prilagodavao se podnebljima i ukusima i naravno uvek imao isti motiv i cilj. Danas se jedna moderna dama ne mo�e zamisliti bez pa�ljivo odabranog nakita, bilo da je u pitanju glamurozan zlatni nakit ili skupa bi�uterija, on je taj koji daje posebne dimenzije licnosti i govori o nama ono �to nesvesno �elimo da iska�emo. Diskretna osoba povucene prirode svakako ce na sebi nositi i takav nakit, neupadljiv i nedominantan, dok ce suprotno njoj, osoba izra�enih stavova, jasnih ciljeva i nabusitih manira nositi nakit prilagoden upravo svom karakteru, izra�ajan, upadljiv i pretenciozan.
Nismo ni svesni kolika je zapravo njegova uloga u na�im licnim opredeljenjima, i koliko nas on otkriva i govori o na�oj prirodi. Upravo iz tih razloga o nakitu mo�emo govoriti kao o fenomenu koji je prateci i sastavni deo ljudske civilizacije. Pogledamo li nakit iz doba Marije Antoanete, onaj koji su nosili na�i vladari, ili egipatski faraoni i grcki filosofi, jasno cemo primetiti zajednicku notu koja spaja sve njihove ukrasne detalje, a to je - cilj da se izrazi stav, stale�, dominacija i lepota. Plemenitim metalima i ve�tim izradama i rucnim radom, nakit je kroz istoriju uvek bio glamurozan i isticao je karatker i polo�aj onoga koga je nosio. On otkriva, govori, impresionira, zadivljuje, ulep�ava.
Medutim, treba se zapitati da li je uloga nakita kao fenomena ba� uvek pozitivna, i da li on ba� uvek mo�e da osvoji i estetizuje osobu, ili mo�e da ima ima i suprotan efekat, da izazove odbojnost i zgra�avanje. Puno je opisanih istorijskih momenata u kojima nakit igra presudnu ulogu pod drugim terminom, pod terminom blaga i kao takav izazivao je ratove i konflikte, prokletstva i pogibije. Kroz ceo srednji vek opisivane su spletke po dvorovima koje su se upravo name�tale i odigravale preko nakita i oko nakita, naravno vrednog i namenjenog, nakita koji je preno�en s kolena na koleno i imao moc u koju se doista verovalo. Amajlije, drago kamenje, ogrlice, prstenje koje je donosilo srecu i odnosilo radost, sve to je bilo sastavni deo ovog istog fenomena koji �ivi i do dana dana�njeg i to vrlo malo modifikovan i ne mnogo unapreden.
Danas se nakit kao modni detalj i umenitcki izra�aj, uvukao i postao neizostavan u mnogim sferama ljudskog delovanja i pridaje mu se velika va�nost. Ne mo�emo zamisliti savremenu modnu industriju, medije, filmsku umetnost, pozori�nu i muzicku scenu, a da se pri tom ne osvrnemo i na estetske detalje specijalno kreirane u njihove svrhe. Glumci, manekeni i uop�te medijski atraktivne licnosti postaju promoteri odredenih modnih kuca nakita - �Cartier�, �Swarovski�, �Bvlgari� itd. Nakit danas, kao nikada ranije, razvija sopstvenu industriju. Skup, otmen, ili jeftina bi�uterija, letnji, prolecni, adolescentski ili za zrelu dob, glamurozan ili namenjen poslovnim ljudima, nakit je postao nezaobilazan i jasno definisan kreativni detalj svih nas. Opet jedno novo lice istog fenomena, a njegova uloga naravno ista kao i uvek kroz sve istorijske tokove. Da li je on proizvod ljudske sujete, materijalizma, ili potajna �elja coveka da se istakne, dopadne i nametne, ostaje na svakom od nas da zakljuci. Jedno je sigurno - nakit nas cini posebnim, postaje deo nas i stapa se sa na�om licno�cu, a kada je pravilno odabran i prilagoden, njegov fenomen je jo� dominantniji jer daje posebnu vrstu lepote kojoj svaki covek te�i.
Posh Magazin
No comments:
Post a Comment